Planirano je da od 1. jula 2018, građani, a naravno i privreda, upis imovine u katastar obavljaju na jednom mestu- kod javnih beležnika, kaže za Halo oglase nekretnine Darinka Đuran, pomoćnica ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture prof. dr Zorane Mihajlović.

Notar će, dodaje Đuranova, taj posao obavljati po službenoj dužnosti i sve će se odvijati elektronski. Predlog zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova usvojen je na sednici Vlade, a očekujemo da će Predlog početkom maja biti i pred poslanicima u Skupštini.

HO: Kakva je sada procedura za upis imovine?

DĐ: Prvo se u RGZ pribavlja izvod iz katastra, za potrebe overe ugovora, a zatim, nakon što se taj ugovor overi kod javnog beležnika, ponovo isti ugovor mora da se nosi u RGZ da bi se uradio upis. Zatim, potrebno je da vlasnik nekretnine ode u republičku i lokalnu poresku upravu. Dakle, građani ili investitori moraju da obiđu najmanje šest mesta da bi upisali vlasništvo na kupljenoj nekretnini, a reformom katastra i donošenjem novog zakona, čitav posao će završavati na jednom mestu, a čitav postupak odvijaće se elektronski.

HO: Šta se menja novim zakonom?

DĐ: Danas bi građani, pored same procedure koja zahteva odlazak na više šaltera, mogli u katastru da se susretnu i sa problemima imovinsko-pravnih odnosa, koji bi ceo proces mogli da prolongiraju i na 15 godina. Primera radi, kroz žalbe, prigovora, dopune dokumentacije, prvih i drugih stepena. Novim zakonom i reformom katastra sve će se odvijati u mnogo manje koraka i sa mnogo manje potrošenog vremena. Kada kod notara overite ugovor, on će umesto vas poslati ugovor u digitalnom obliku i katastru, koji će ga umesto vas proslediti Poreskoj upravi i lokalnoj samoupravi. Ova promena će, moram da naglasim, prvi put uvezati tri ministarstva – Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture (MGSI), Ministarstvo finansija i Ministarstvo pravde, kao i četiri državne institucije – Katastar, Poresku upravu, Kancelariju za e-upravu i javne beležnike.

HO: Najavljeno je i da će, za sprovođenje ove reforme, biti potrebno više radnika u RGZ?

DĐ: Vlada je već odobrila povećanje broja zaposlenih u RGZ. Raspisan je konkurs za prijem 455 novih zaposlenih na osnovu tog odobrenja. RGZ, takođe uz podršku Vlade, kroz projekat sa Svetskom bankom, radi i na jačanju infrastrukture. Za nas je sveobuhvatna reforma katastra od velikog značaja, kako bi ta služba postala najbolji servis za građane i investitore. Za sprovođenje reforme potreban nam je i odgovarajući kadar. Cilj nam je da sa papirnih planova pređemo na elektronski sistem i da uđemo u isti rang sa razvijenim evropskim zemljama, a ujedno i da, nakon što sprovedemo ovu reformu, dostignemo još bolji plasman Srbije na Duing biznis listi Svetske banke.

HO: Ima li među susednim zemljama neke koja je taj posao završila i na čijim greškama možemo da učimo?

DĐ: Može se reći da u ovoj oblasti prednjači susedna Makedonija. Kod njih je, prema istraživanjima koje je sprovela Nacionalna alijansa za lokalni i regionalni razvoj (NALED), katastar bio jedan od najlošije ocenjenih institucija pre sedam godina. Kada su sproveli reformu, postali su zemlja koja prednjači u reformi katastra. To je ono što želimo da sprovedemo i u Srbiji. Da od katastra koji predstavlja problem, na čijim šalterima decenijama građani gube strpljenje, dobiju jedan efikasan katastar i veću pravnu sigurnost. Uverena sam da ćemo, ujedno, na ovaj način olakšati i poslovanje privredi.

HO: Uvođenje elektronske građevinske dozvole je više puta okarakterisano kao „reforma decenije“, da li je reforma katastra nastavak te priče?

DĐ: Uvođenje sistema za E-dozvole je jedna od najznačajnijih reformi koje su sprovedene u poslednjim decenijama u Srbiji i, može se reći, zaštitni znak Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Time je u značajnoj meri pojednostavljena procedura, što je u najvećoj meri doprinelo da iz godine u godinu izdate građevinske dozvole imaju istorijske brojke. Tako je u 2015. broj izdatih dozvola iznosio 9.562, u 2016. godini 12.444, dok je u 2017. godini broj izdatih e-dozvola bio 18.378. Sve to je doprinelo da Srbija bude rangirana na 10 mestu u izveštaju Duing biznis 2018.

Reforma katastra je definitivno nastavak “reforme decenije”, uvođenja e-dozvola kroz Zakon o planiranju i izgradnji. Ta reforma je zaista bila revolucionarna, jer investitori koji su mesecima čekali na građevinsku dozvolu, danas u proseku mogu da je dobiju za svega nekoliko dana. Verujem da će i ova reforma takođe biti revolucionarna, jer ćemo rešiti problem upisa u katastar, čime će građani dobiti efikasan sistem.