Svako ko živi u stambenoj zgradi uskoro ćemorati da živi po novim pravilima. Kako se na prvi pogled čini, moraće ta pravila i da poštuje. Naime, Vlada Srbije rekla je “da” i Predlog Zakona o stanovanju uskoro će se naći u skupštinskoj proceduri. A kad zakon “ugleda svetlost dana“…

Halo oglasi nekretnine će vas provesti kroz Zakon o stanovanju i kroz to koja prava i obaveze stičete kad taj propis bude izglasan u Skupštini Srbije. Budući da je zakon pred poslanike već poslat, a da je planirana rasprava i usvajanje po hitnom postupku, vrlo je verovatno da će nas ova pravila sačekati već od Nove godine. Evo i šta se menja.

Upravnici – dobrovoljci, prinudni kadar, menadžeri…

Svaka zgrada, po novom zakonu, imaće upravnika. Taj posao neće biti plaćen ukoliko stanari sami izaberu među sobom osobu koja će raditi taj posao, a mandat je četiri godine. Po isteku mandata, ista osoba može ponovo da bude kandidat za reizbor.

Ako baš niko neće na ovaj način da “volontira”,  stanari imaju mogućnost da angažuju i profesionalnog upravnika van zgrade kojeg će plaćati po stanu od 200 do 350 dinara mesečno. Ukoliko stanari ne mogu da se organizuju i izaberu upravnika među sobom ili angažuju profesionalca sa strane opština će u zgradi uvesti prinudnu upravu i angažovati profesionalnog upravnika sa liste koju će voditi Privredna komora Srbije. PKS je takođe zadužena i za licenciranje, jer će profesionalni upravnik to zvanje moći da stekne kad prođe odgovarajuću obuku koju će organizovati Komora. Njega će plaćati stanari, opet dok ne izaberu među sobom upravnika.

Upravnik = menadžer, zgrada = preduzeće

Po novom zakonu, zgrade će imati status pravnog lica, svoj PIB, matični broj i tekući račun u banci. A upravnici zgrada će imati sličnu funkciju kao dosadašnji predsednici skupštine stanara samo sa naglašenom menadžerskom ulogom.

Upravnik je taj koji treba da obavesti nadležne organe da obave neku hitnu intervenciju ukoliko je potrebna, da vodi računa o olucima, zaključi ugovor u ime stanara sa javnim preduzećima, odnosno zastupa zajednicu stanara u svim pravnim poslovima.

Upravnik je takođe i predsednik skupštine stanara, a skupštinu čine svi vlasnici stanova ili lica koja ovlaste da ih predstavljaju.

Mnoge zgrade trenutno nemaju ni skupštinu stanara, a kamoli predsednika pa se ne zna ko je odgovoran za štetu koja nastane zbog neadekvatnog održavanja višespratnice. Sa ovim zakonom i to će se promeniti.

Naime, novi zakon predviđa da stanari sami brinu o spoljašnjem i unutrašnjem uređenju zgrada. Kako je predviđeno, zgrade ne smeju da ugrožavaju treća lica, niti imovinu trećih lica. To znači da ako dođe do štete zbog neadekvatnog održavanja zgrade, odgovaraju svi stanari.

Registar o zgradama – upis obavezan

Jedinstvenu evidenciju podataka o stambenim zajednicama vodiće Agencija za privredne registre i biće javno dostupna na internet strani agencije. Rok za formiranje registra svih stambenih zgrada u Srbiji je 12 meseci. Registar, u koji bi trebalo svaki upravnik da upiše zgradu koju predstavlja, u nadležnosti je lokalnih samouprava na kojima se nalaze zgrade. Lokalne samouprave su dužne da zaposle osobu koja će se time baviti.

Popravke i zajednički hitni poslovi

Predviđeno je da se u javnom interesu obavljaju radovi hitnih intervencija na stambenim zgradama, stambeno-poslovnim zgradama, poslovnim zgradama, zgradama javne namene ili zgradama kulturnim dobrima, u slučaju kada nadležni subjekt nije izvršio potrebne radove, a neizvođenjem radova mogle bi da nastanu štetne posledice po život ili zdravlje ljudi, životnu sredinu, privredu ili imovinu veće vrednosti. Navedene radove na održavanju zgrade preuzima jedinica lokalne samouprave.

Kada je reč o samom održavanju zgrade, ukoliko neko od stanara ne bude želeo da plaća naknadu za održavanje, upravnik će imati pravo da dokaze o neplaćenoj naknadi podnese privatnim izvršiteljima. Kazne za neplaćanje održavanja zgrade iznosiće od 5.000 do 50.000 dinara.

Zaštićeni stanari odlaze u istoriju

Mnogi građani nisu ni znali da u Srbiji i dalje postoji kategorija “zaštićeni stanar”. Njih, prema procenama ima oko 1.500 i to najviše u Beogradu. Mnogi veliki stanovi čak i u srcu grada, u Knez Mihajlovoj ulici, izdati su pre nekoliko generacija i ti stanari su ostali godinama. Reč je o građanima koji su ostali da žive u stanovima i nakon što su denacionalizacijom ti stanovi pripali drugim vlasnicima. Novi zakon trebalo bi konačno posle 70 godina da reši ovo pitanje i da vlasnicima vrati pravo raspolaganja sopstvenom nekretninom. Zaštićeni stanari biće preseljeni u stanove u javnoj svojini i imaće mogućnost otkupa tih stanova kao i svi drugi tokom devedesetih godina.

Da li će novi zakon o stanovanju konačno naterati vlasnike da prijavljuju podstanare? 

Novi zakon predviđa da će stanodavci morati podatke o zakupcima da dostave upravniku zgrade, što znači da neće više moći da izbegnu plaćanje poreza na iznajmljivanje stana. Pitanje međutim ostaje, da li će ovaj zakon stati na put i neprijavljivanju stanara, budući da samo jedan odsto vlasnika stanova koje izdaju u zakup ispunjava obavezu koju ima prema Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji i o tome ima odgovarajući ugovor. Vlasnici se mahom žale da će, ukoliko budu morali da plaćaju porez od 20 odsto na podstanare, to preliti na visinu kirije, dok su nadležni uporno ponavljali da to nije novi namet već njihova obaveza koju jako dugo ne poštuju.