Nije li idiličan prizor da u vikend naselju u nekom živopisnom delu Srbije, a takvih zaista imamo, imate i svoju vikend kuću i to od drveta. Brvnara na proplanku, brvnara pored reke, brvnara prekrivena snegom na planini… A brvnaru, zavisno od prohteva, možete priuštiti i za 150 evra po kvadratu.

Ako vam je priuštivo da živite u ovakvoj idili, pa još i dodate, primera radi prostirku od prirodne kože u sobi – imate sve uslove da se prepustite hedonizmu. Evo nekoliko zapažanja o brvnarama, ali i pregleda dostupnosti i cena ovih kućica iz bajke.

Zašto drvena kućica?

Kuća od drveta, ako se koristi „normalno“ ili bez ekstremnih situacija, može trajati 100 ili 150 godina, što uopšte nije malo. Drvo je prirodan i najstariji građevinski materijal i kao takvo zahteva održavanje i negu, ali istovremeno nudi i određene kvalitete koji imaju uticaj na konačan proizvod, odnosno kuću.

Ništa nije zdravije od drveta i nema sna kao u borovini kada zamiriše luč. Brvna se slažu i nema pukotina  – to su reči onih koji su već oprobali ne samo vikend posete, već i život u brvnari. Kažu da su brvnare tople i zimi za spavanje.

Stručnjaci su potvrdili da drvo, već svojom strukturom ne traži da se postavlja izolacija od drugih materijala, a sa druge strane, u pogledu nosivosti, drvo zadovoljava sve statičke i ostale regulativne uslove.

Proizvođači koji se bave ovim poslom najčešće koriste četinare: jelu, smreku ili bor. Montira se za par dana, a za izradu je potrebno manje od dva meseca u proseku.

Prednost drveta je i što ono „diše“, pa to u praksi znači da „propušta vazduh“ u oba smera i reaguje sa vlagom iz vazduha. To ćete osetiti kad dišete vazduh iz prostorija. Prednost drvenih zidova, odnosno zidova od balvana je i ta što oni, po principu samoregulacije, upijaju višak vlage iz vazduha u prostoriji. Ujedno otpuštaju tu vlagu kada je vazduh nezasićen. To vam daje jedan novi kvalitet života i boravka u tim prostorijama, jer vazduh u njima nikada nije ni previše suv, ni previše vlažan.

Jedna od glavnih osobina je što je drvo nekoliko puta bolji izolator od cigle, a 15 puta bolji izolator od betona i mnogo puta je lakše od betona.

Drvo debljine tri centimetra ima toplotnu izolaciju kao 45 centimetara betona ili 18 centimetara cigle. To znači da oni zimljivi mogu u ovakvoj kući da računaju da će imati manje račune za grejanje.

One su, kada se podvuče crta, jeftinije za održavanje, pa se koristi mala količina energije i leti, kada je potrebno hlađenje.

Ključ u ruke za dva meseca

Ključ u ruke možete dobiti već za oko dva meseca, jer za takve kućice to je optimalno vreme izrade i montaže. Tačnije, oko dva meseca traje obrada i izrada materijala, a montaža desetak dana, možda i manje.

Kvadrat drvene kuće košta od 150 do oko 200 evra, a to znači da za kuću od 60 kvadrata treba izdvojiti 9.000 evra. Ponuda je raznovrsna, pa u direktnoj pogodbi sa proizvođačem, možete dobiti manje troškove za više kvadrata i slično – zavisi od vaših pregovaračkih veština.

Najbolje od svega je što, oni koji su zainteresovani za brvnare, mogu sami i da ih dizajniraju. Tačnije, možete birati neki od postojećih projekata, a možete i sami izložiti proizvođaču šta želite da imate na svom placu.

Sigurnost i zaštita

Radi dugotrajnosti, pa i estetike, drveni deo kuće se impregnira, i to je jedan od najvažnijih poduhvata oko brvnara. Impregnacija štiti kuću od insekata i gljivica, vlage i UV zraka. Zato se unutrašnja strana premazuje dva puta, a spoljna tri, sredstvima na bazi vodenog rastvora, sa prirodnim voskom. A zatim je na vama da to i održavate. Konkretno, na vama je da premazujete kuću zaštitnim tečnostima na svakih pet do 10 godina, zavisno od toga u kakvim ste klimatskim uslovima smestili ovaj objekat. Proizvođači obično nude garanciju do 10 godina i u tom periodu imate pravo da sve fizičke popravke prebacite na proizvođača.

Luksuz i brvnare

Takozvane „skijaške zemlje“ poput Švajcarske ili Austrije, napravile su od brvnara hit, pa tamo možete da odsedate u prilično luksuzno uređenim objektima od drveta. Zimovanje u švajcarskim Alpima u brvnarama, vrlo je luksuzno i mahom rezervisano za one sa dubljim džepom.

Sa druge strane, primera radi, u Severnoj Americi i Skandinaviji gotovo svaka kuća je drvena, odnosno više od 90 odsto kuća je od drveta, a posebno su interesantne one prave brvnare na Aljasci, koje se prave od celih debala drveta i koje koštaju po nekoliko miliona dolara. Zahvaljujući tome što su drvene kuće pre svega tople, koriste ih Skandinavci i Kanađani koji žive u jako hladnoj klimi.