Ako ste prethodnih godina razmišljali da se skućite ili imate neki novac koji ste želeli da investirate u nekretninu – 2017. godina će biti idealna godina za to. Naime, niske i stabilne cene nekretnina obeležile su i 2016. godinu jednako kao i 2015, a ko to nije iskoristio da kupi sebi dom, može da računa da će se ovakav trend nastaviti i u 2017. godini. I ne samo to. Cene su na tržištu trenutno najniže u poslednjih 10 godina, kamate na stambene kredite takođe, a ponuda je dobra i to naročito u novogradnji, koja je sa ubrzanim procedurama za dobijanje građevinskih dozvola i novim zakonom o legalizaciji, sada uvedena u legalne tokove. Može se reći da je prethodna godinu bila i godina edukacije agenata i kvalitetnije usluge u prometu nekretnina, što vam je još jedan od razloga da u narednoj godini, bez ikakvih briga, obezbedite sebi krov nad glavom.

Tradicionalno godišnje istraživanje Halo oglasi nekretnina, koje ćemo vam predstaviti u ovom tekstu, sumira kretanja na tržištu u 2016. godini i daje predviđanja za narednu 2017. godinu.

Stabilne cene, više se grade zgrade

Da počnemo od 2016. a kada pričamo o toj godini i cenama kvadrata glavna reč je – stabilnost. Cena kvadratnog metra u Beogradu, zavisno od lokacije, kretala se od 500- 600 evra na daljoj periferiji, pa do oko 2.500 za najskuplji deo u centru grada, oko Hrama Svetog Save. U Novom Sadu cene su se kretale od 500 do 1.500 evra, dok u Nišu kao i u Kragujevcu kvadrat košta od 500 do 1.100 evra.

Cene su stabilne, a ponuda raste, jer je Zakon o planiranju i izgradnji zaživeo i u praksi. To znači da je sada dozvolu za gradnju moguće dobiti za svega nekoliko dana. Zato i ne čudi što broj izdatih dozvola iz meseca u mesec obara rekord. Tako su u oktobru 2016. izdate su 1.464 građevinske dozvole, što je najbolji rezultat u jednom mesecu od 2007, od kada Republički zavod za statistiku prati ove podatke.

Kako stvari stoje, nema sumnje da će i cela 2016, prema broju izdatih dozvola, biti rekordna otkako se vodi ova statistika. U poređenju sa prošlom godinom, u oktobru 2016. izdato je 30 odsto više građevinskih dozvola, a za prvih 10 meseci ove godine izdato je 19 odsto dozvola više nego u istom periodu 2015. Vrednost izvedenih radova povećan je za osam odsto u prvih 10 meseci 2016. u odnosu na isti period prošle godine, a najveći rast beleži se u gradnji zgrada, oko 39 odsto.

I kada je u pitanju novogradnja, ali i stara gradnja, najtraženije beogradske lokacije su tokom prethodne godine bili Novi Beograd, i to njegovi centralni delovi i nova moderna naselja bliže Savi, Voždovac duž i oko ulice Vojvode Stepe i Lekino Brdo, Banovo Brdo… Kao i prethodnih godina cena nekretnine je presudan faktor, a najviše su se tražili 1.5-2.0 stanovi, do 60.000 evra, a ono što je bilo ispod cene pronalazilo je svog kupca u roku od nekoliko dana.

Potražnja za stanovima je bila dobra tokom cele godine, a očekujemo da će se ona povećati u narednoj godini i to iz dva razloga – sve više ljudi će novac iz „slamarice“ ulagati u nekretnine kao trenutno jedan od najisplativijih vidova zarade, jer su kamate na štednju u evrima na minimumu. Drugi razlog povećane tražnje u 2017. godini će sigurno biti dalje smanjenje kamata na stambene kredite, koje, prema našim saznanjima, možemo očekivati već od marta, a kamate bi mogle da padnu i na 2,2 odsto.

Građani će sada moći da, uz niže troškove, odaberu svoj životni prostor, a uz promene koje su se već dogodile, licencirani agenti i uvođenje sistema javnih beležnika, očekujemo da će promet nekretnina biti transparentan i maksimalno zaštićen od mogućih prevara.

Legalizujte svoj objekat ili se zaposlite na legalizaciji

Zakon o ozakonjenju objekata, tokom proteklih godinu dana koliko je u primeni, dao je rezultate, ali to nije zadovoljilo prethodna očekivanja. Naime,za godinu dana od donošenja Zakona doneto je 37.850 rešenja o ozakonjenju, a završen popis 364.400 objekata, ali u fiokama čeka još jako puno predmeta.

Iz Vlade Srbije poručuju da neće biti novog zakona kako bi se rešilo ovo pitanje, već će problem biti rešen do kraja mandata.

Potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, prof. dr Zorana Mihajlović, najavila je nedavno da će sve lokalne samouprave u Srbiji dobiti mogućnost da na određeno zaposle više od 1.000 ljudi koji će raditi isključivo na poslovima ozakonjenja. Dodatni zaposleni u lokalnim samoupravama biće angažovani sa biroa i sa njima će biti zaključivani ugovori o privremenim i povremenim poslovima, a plaćaće ih lokalne samouprave.

Ministarstvo je odredilo i dnevne i mesečne kvote svakoj opštini kako bi ozakonjenje u Srbiji bilo završeno do kraja mandata vlade, a plan je da se na svaka dva meseca obaveštava javnost o kontroli primene ovih mera.

Sezona izdavanja – sada tokom cele godine

Ovu godinu, a naročito njen kraj obeležio je i novi trend u prestonici kada je izdavanje u pitanju. Tradicionalna sezona izdavanja i njen vrhunac je tokom avgusta i septembra, pred početak godine na fakultetima, međutim tokom ove godine trend velike potražnje za stanovima za izdavanje se produžio i traje i dalje.

Nešto je veća potražnja za kvalitetnijim stanovima, renoviranim ili u novogradnji, a posebno tražene lokacije su, pored centralnih gradskih lokacija i delovi Novog Beograda, koji lagano preuzimaju primat kod poslovnih ljudi ili mladih porodica sa nešto većim primanjima – Stari Merkator, Arena, nova naselja kod TC Delta City, gde stanovi koštaju od 300 evra pa naviše.

Kvalitet usluge raste

Kada je reč o samom kvalitetu posredničkih usluga na tržištu, one su bolje još od kad je, u 2015. uvedena obaveza da agenti koji se bave poslom posredovanja u prodaji ili kupovini nekretnine, moraju za to da imaju i odgovarajuću licencu.

Ova praksa je gotovo iskorenila i agente „frilensere“, jer sada ko god želi time da se bavi mora da registruje agenciju ili da se zaposli u nekoj registrovanoj agenciji. Samo ne može da bude posrednik „iz garaže“.

Uvedena su i pravila i promene kada je reč o oglašavanju, te sada ne može da se izmišlja kvadratura, a da u realnom životu takva nekretnina ne postoji. Građani koji žele da provere koje agencije su legalne, a koje ne, to mogu da učine na sajtu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, tako što će pogledati upisane u „Registar posrednika“ koji sadrži imena svih agenata i agencija koje imaju dozvolu za rad, odnosno licencu.